pitanje 1
Spadam u onu vrstu ljudi koja jako drzi do toga da ljudi oko nje budu zadovoljni i ne zanemareni. Ekstremno mrzim tu svoju osobinu. Zato sto u par svetlih izuzetaka i pojedinacnih slucajeva se nisam osetila kao magarac.
Nikada nisam podnosila sebicne i egoisticne ljude koji gledaju samo svoje dupe ali kada malo bolje razmislim i oni koji stalno pokusavaju da udovolje ljudima oko sebe nisu nista drugo nego los opozit ovih prvih. Naravno da nisam izmislila toplu vodu ali me svaki put i iznova to iznervira. A posto ima pametnih ljudi koji uce na tudjim greskama, onim malo manje pametnih koji uce na svojim i onih glupih koji ne uce ni na svojim, onda nema sta da se zalim. Glupa sam.
Interesuje me misljenje: da li ljudi karakterno mogu da se menjaju? Imam nekojiko karakternih osobina kojih bih se oberucke odrekla ali ne uspevam. Da ne bi ostalo sve uopsteno konkretizovacu:
- Gde je granica izmedju postovanja i pozrtvovanosti za svoje najblize prijatelje i porodicu a gde to prerasta u zloupotrebu i bezobrazluk?
Mozemo se promeniti,ali ni ne moramo.To sve zavisi od toga da li ce nasi najblizi hteti takve da nas prihvate..Granica je tamo gde ti osecas da treba da bude..pozdrav
Autor nemamimebre — 03 Okt 2010, 22:02
To i jeste problem. Dzabe mi je sto me ovaku svi prihvataju kada ja samu sebe odbacujem!
Autor yvessurmare — 03 Okt 2010, 22:52
Pa naravno da možeš raditi na svome karakteru.Izgrađivati se duhovno i intelektualno uz ne baš jako mnogo truda. Granice su tamo gdje ih postaviš.Ja se držim one-kako mi se daje,tako uzvraćam.I nije loše.
Autor snowy — 04 Okt 2010, 09:34