pitanje 1
Spadam u onu vrstu ljudi koja jako drzi do toga da ljudi oko nje budu zadovoljni i ne zanemareni. Ekstremno mrzim tu svoju osobinu. Zato sto u par svetlih izuzetaka i pojedinacnih slucajeva se nisam osetila kao magarac.
Nikada nisam podnosila sebicne i egoisticne ljude koji gledaju samo svoje dupe ali kada malo bolje razmislim i oni koji stalno pokusavaju da udovolje ljudima oko sebe nisu nista drugo nego los opozit ovih prvih. Naravno da nisam izmislila toplu vodu ali me svaki put i iznova to iznervira. A posto ima pametnih ljudi koji uce na tudjim greskama, onim malo manje pametnih koji uce na svojim i onih glupih koji ne uce ni na svojim, onda nema sta da se zalim. Glupa sam.
Interesuje me misljenje: da li ljudi karakterno mogu da se menjaju? Imam nekojiko karakternih osobina kojih bih se oberucke odrekla ali ne uspevam. Da ne bi ostalo sve uopsteno konkretizovacu:
- Gde je granica izmedju postovanja i pozrtvovanosti za svoje najblize prijatelje i porodicu a gde to prerasta u zloupotrebu i bezobrazluk?
